Овај лист први српски педагошки часопис и излазио је првобитно у Новом Саду, и то од 1858 до 1864, затим у Будиму од 1864 до 1866, па у Сомбору од 1866 до 1910, и на крају у Сремским Карловцима. Постојали су прекиди у излажењима: 1870-1879, 1904-1905, и 1908. Иницијативу за његово покретање дао је др Ђорђе Натошевић, који је уочио да се без сталног педагошког гласила не може обезбедити стручно усавршавање учитеља. Први издавач је био Данило Медаковић, а када је Епископска штампарија преузела лист уређује га Ђорђе Рајковић, кога су временом заменили Ђорђе Натошевић, Никола Ђ. Вукићевић, Стеван Коњовић, Ђорђе Поповић, Мита Клицин и Божидар Борђошки. На месту уредника најдуже се задржао Никола Ђ. Вукићевић, од 1880 до1903. Током 1866. и у 1867. године уз лист је излазио и месечни додатак назван Пријатељи србске младежи, који је имао своју годину излажења и нумерацију. У првој години изашло је 12, а у следећој 24 броја. Сам лист је излазио недељно, двонедељно и месечно. У његовим прилозима расправљало се о педагогији и настави, превођена је страна литература, праћене су активности школских радника. Скоро сви тадашњи педагози нашли су се на страницама овог листа.